Kao i sve velike i važne priče, i priča o kapueri u Srbiji počela je sasvim slučajno. Kapuera je kod nas ušla na mala vrata, a doneo ju je, opet sasvim nenamerno, jedan Irac, koji je bio deo neke strane pozorišne trupe. Danas se niko više ne seća kako, ali nekoliko mladića iz Beograda je naišlo na tog Irca, i tako je formirana grupa koja je samostalno praktikovala kapueru – veštinu koja tada u Srbiji nije postojala, niti se o njoj išta znalo. Jedina slika koju su ti momci imali o kapueri bila je ona iz filma „Only the Strong“. Znali su da je kapuera nešto moćno. Ono što oni nisu znali je da su tada, 1998. godine nesvesno započeli priču o kapueri koja će tokom naredne dve decenije fascinirati mnoge da se pokrenu u ritmu Brazila, da progovore portugalski, da zasviraju perkusije, da hodaju na rukama… Da promene svoj život na načine o kojima nisu ni sanjali.
Prekretnica
Može se reći da je ono što su oni praktikovali tada bilo kapuera Angola. Vežbajuči i usavršavajući pokrete koje im je još onda pokazao taj Irac, shvatili su da im je potrebno usmerenje. Članovi ove grupe bili su gladni znanja i ubrzo su organizovali dolazak kontrameštrea iz angola grupe u Beograd. To je bio prvi kapuera seminar ikada održan kod nas. Videvši tada koliko je kapuera kompleksna, a njihovo znanje ograničeno, kapueristi iz Srbije su odlučili da im je neophodno vođstvo nekoga iskusnijeg.
Jedan od ovih pionira kapuere otišao je u Dansku, jer je tamo živeo učitelj – meštre ovog kontrameštrea koji im je održao seminar. Tokom boravka tamo, naišao je na još jednu kapuera grupu, u kojoj je treninge držao Danac po imenu profesor Stin. Videvši nešto potpuno novo, ovaj kapuerista bio je oduševljen ovim, za njega novim stilom kapuere. To je bilo ono što danas poznajemo kao modernu kapueru.
Potpuno impresioniran ovim načinom praktikovanja kapuere, vratio se u Srbiju sa jednim ciljem – da ubedi članove svoje grupe da je OVO kapuera koju moraju trenirati od sada. Profesor Stin bio je otvoren za saradnju i već 2001. godine došao je u Beograd da održi seminar i predstavi svoj stil kapuere. Pod uticajem i uz pomoć ove grupice iz Beograda, formirala se ubrzo i grupa u Novom Sadu. Deleći isti entuzijazam, ova dva grada su se međusobno pomagala u svom napretku, posećujući se i trenirajući zajedno. U vremenu kada nije bilo brzog interneta i dostupnosti informacija koja postoji danas, ovo prijateljstvo i saradnja bili su ključni. Tada su nastala brojna prijateljstva i bio je to početak saradnje koja traje i dan danas.
Dve struje
Neposredno pre dolaska učitelja Stina, naša grupa se podelila na dva dela – u jednoj su bili oni koji su želeli da nastave učenje kapuere Angole, a u drugoj oni koji su krenuli putem moderne kapuere. Uprkos ovoj podeli, kapuera je u Srbiji bila i ostala jedna. Prateći svako svoje učenje i razvijajući drugačije strategije kapueristi Srbije, “angolerosi” i kapueristi nove struje su uvek činili dve bliske zajednice koje se međusobno podržavaju i gaje prijateljstvo – posećujući se, učeći jedni od drugih i zajednički učestvujući na brojnim manifestacijama. Dve struje pronašle su svoju ravnotežu.
Senzala i Mestre Peixinho
Jedan od najznačajnijih momenata istorije kapuere u Srbiji desio se 2002. godine kada je organizovan prvi Batizado – ceremonija dodele pojaseva u Beogradu. Vodili su ga ponovo profesor Stin i njegov majstor, koji je došao čak iz Rio de Žaneira. Kako se ispostavilo, tada profesor, a danas majstor kapuere – Meštre Stin, bio je deo jedne velike, dobro poznate i poštovane kapuera grupe i učenik legendarnog Meštre Peišinja.
Od tog trenutka kapueristi iz Novog Sada i Beograda zvanično dobijaju mentorstvo i postaju deo jedne od najistaknutijih kapuera grupa u svetu – grupe Senzala – čiji su deo i dan danas.
Capoeira Senzala Novi Sad
Godine 2009. Siniša Cvetković i Bojan Jung odlučuju da otvore svoj kapuera klub. Njih dvojica, danas kontrameštrei u svetu kapuere, tada su bili tek novi nosioci plavog – instruktorskog pojasa, ali sa već dugogodišnjim iskustvom u vođenju treninga. Inspirisani ljubavlju prema kapueri i idejom kako da ovu ljubav prenesu na druge, oni osnivaju klub pod nazivom Capoeira Senzala Novi Sad. Na prvom treningu koji je održan 1. marta 2009. bilo je 6 ljudi, uključujući Bojana i Sinišu.
Ono što je sledilo je istorija za sebe i puna je priča koje se uvek rado prepričavaju uz piće posle treninga i na zajedničkim putovanjima na kapuera seminare. Naša porodica je rasla i tokom prethodnih godina bila druga kuća za toliko ljudi, da danas ne bismo uspeli da stanemo u našu salu za trening. 1. mart, datum novog početka za kapueru u Novom Sadu odlučili smo da obeležavamo kao našu godišnjicu i svake godine u ovo vreme organizujemo seminar kapuere. Od davne 2001. zajedno sa drugim klubovima Mestre Stina u Srbiji organizujemo godišnju ceremoniju dodele pojaseva za sve učenike i međunarodni seminar kapuere poznat kao Balkan Capoeira Fest.
Tokom 10 godina smo bili deo organizacije festivala Dani Brazila – Novosadski Samba Karneval. Za vreme trajanja ovog festivala, zajedno sa našim prijateljima iz škole samba perkusija i škole samba plesa jedan ceo vikend u avgustu bojili smo naš Novi Sad u boje Brazila, organizujući radionice, promovišući Brazilsku kulturu i praveći karneval u kom učestvuje ceo grad.
Danas
Danas naš klub broji oko 30 odraslih i 60 dece (i na desetine onih što se vraćaju na treninge “od ponedeljka!”) Ponosni smo što smo najbrojniji kapuera klub u Srbiji. Ali nismo iznenađeni. Jer, mi živimo kapueru! Svakog jutra budimo se sa novim idejama i uveče ležemo sa novim planovima. Putujemo, istražujemo, učimo. Posebno uživamo u radu sa najmlađima i oni su naša najveća inspiracija. Mi smatramo da je kapuera veština u kojoj se svako može pronaći i sa ovom parolom je nesebično delimo sa svima koji žele da o njoj saznaju više. Zato tokom čitave godine vršimo upis novih članova. Ako vam se dopada priča koju ste pročitali, vidimo se na sledećem treningu!
