“Only the strong“ iz 1993. je zvanično jedini holivudski film koji je posvećen kapueri.
Iako je u moru holivudskih ostvarenja ovaj film samo još jedan prosečan „borilački“ film, on je kulturnoj baštini Brazila učinio neprocenjivu uslugu. Ovo je jedan od onih klasičnih američkih filmova u kojima naš heroj odlučuje da ode putem kojim se ređe ide, ispravi neku društvenu nepravdu i svojim skromnim doprinosom učini svet bar malo boljim. U slučaju „Only the strong“, Luis Stivens (igra ga Mark Dakaskos) se vraća u svoj rodni Majami nakon vojne službe u Brazilu, gde je, naravno, u međuvremenu savladao veštinu kapuere. Saznavši da je njegova stara srednja škola sada igralište za lokalne bande, a učenici na putu ka lošoj budućnosti, on odlučuje da uzme stvari u svoje ruke i „dovede u red“ ove klince koristeći kapueru.
Ostatak priče je istorija dobro poznata jednom malom procentu ljudi koji danas sebe zovu kapueristima. Ako danas pogledate ovaj film, sa smeškom ćete ispratiti njegovu naivnu priču i simpatičnu naraciju koja ga prati. Da li je on izgledao drugačije daleke 1993.? Ima li neko vremensku mašinu na proverimo? Ono što znamo je da je ovaj film izazvao zemljotres u svetu borilačkih veština jer je široj publici otkrio jedan do tad malo poznati dragulj. Egzotična veština borbe uz ritam i muziku perkusija je ovim filmom prvi put bila predstavljena publici van Brazila. Širom sveta mladi su sedeli ispred TV ekrana i pitali se: „Gde ima da se trenira ovo?“.
Zašto su mnogima oči zasijale pri prvom pogledu na kapueru? Šta je to čime je ovaj film pokrenuo san koji su odjednom hiljade glava širom sveta počele da sanjaju? Hajde da pokrenemo ipak vremensku mašinu i vratimo se u 1993. Sad možemo da se zavalimo i pustimo Only the strong! Već pri uvodnim kadrovima filma, pred očima gledalaca odmotava se krajnje neobična scena. Na vrelom pesku Brazila grupa muškaraca u krugu razmenjuje tehnike – pomalo borbene, pomalo akrobatske ali sasvim magične! Oni rade stvari koje podsećaju na puno različitih veština, a istovremeno nisu kao bilo šta što smo ranije videli. Iako je očigledno da gledamo neki duel, suprostavljene strane nisu kivne jedna na drugu. Naprotiv, ovi borci se smeju i naizgled uživaju u borbi! Izgleda kao da vreme stoji i ništa osim tog kruga i igre u njimu na celom svetu nije bitno. Ubrzo svhvatamo da u igri koju oni igraju nema pobednika. Nagrada je prosto deliti igru sa nekim. Naš glavni junak je na prvi pogled drugačiji od ostalih. On je vojnik, i očigledno nije odavde. Ali u krugu, dok radi kapueru, on je jednak sa ostalima.
Fantastična poruka, zar ne?
Možda, kao gledalac, u ovoj sceni prvi put u životu vidite kapueru, ali već znate dve najvažnije stvari o njoj – u krugu kapuere svi smo isti i dok igra traje spoljašnji svet ne postoji. Svakako, i obilje akrobacija i atraktivnih udaraca izvedenih umešnom nogom Dakaskosa je doprinelo tome da se kapuera kroz ovaj film ugravira u pamćenje mnogih. Nećemo se zavaravati da su tinejdžeri pred malim ekranima razmišljali o metafori hode. Činjenica je da kapuera na videu izgleda prokleto kul! Celu tu kombinaciju opakog momka nežnog srca, koji ne želi ništa više nego da klince skloni od kriminala, kapuera čini autentičnim i ljudskim. Iako je priča predvidiva, na kraju zatičemo sebe da želimo da vidimo još, jer – sada znate i treću stvar o kapueri – kapuera je zarazna.
Ukratko, ovaj film je bio prekretnica na putu kapuere iz Brazila ka svetu. U stvari, može se reći da je putovanje započelo upravo sa „Only the strong“. Pitanje je da li bi kapuera uopšte i bila popularizovana širom sveta, da Šeldon Letič i Luis Esteban nisu odlučili da napišu jedan krajnje neobičan scenario i okušaju sreću predstavljajući malo poznatu veštinu iz Brazila? Kapuera je u Severnu Ameriku došla krajem ’70 –ih, a u Evropu krajem ’80-ih. godina. Ipak, postala je popularna dosta kasnije, a veliku ulogu u njenom probijanju je igrao i ovaj film. Po njegovom prikazivanju, mladi su počeli aktivno da traže mesto na kom kapuera može da se nauči, što je stvorilo potražnju i prilike za iskusne kapueriste iz Brazila da otvore svoje škole širom sveta. Kao najvrednije blago, kapuera je preko okeana raznošena, malo po malo, na sve kontinente i danas se praktikuje bukvalno svuda.
Kao i sve ono najvrednije, kapuera se deljenjem ne može potrošiti, već se umnožava. Brazil nikad neće osiromašiti kapuerom, a sada ona postoji i na mnogim drugim mestima gde nastavlja da raste, sve dok se deli sa drugima. Danas je zaštićena kao kulturna baština Brazila, ali je vremenom postala i baština sveta jer je na svim kontinetima ljudi vide kao deo svog identiteta.
„Only the strong“ je kapueru poklonio svetu.
Definitivno znamo da ju je poklonio Srbiji. Najstariji kapueristi iz naše zemlje, od kojih su mnogi i dan danas aktivni su krenuli za snom koji im je u glavu usadio jedan sasvim običan film. Naravno, ovaj film je sve samo ne običan. On je zabavan, vedar, pomalo naivan i neizmerno važan za celu priču o modernoj kapueri. Pitam se da li su njegovi režiseri svesni promene koju je pokrenuo „Only the strong“ početkom devedesetih i traje dan-danas? Ako do sada još niste pogledali „Only the strong“, obećavam da će vam tih sat ipo proteći u dobroj zabavi i možda ponekom važnom saznanju. Ako već jeste, sigurni smo da je to bilo pre 20 godina, pa je krajnje vreme da se podsetite!
